Do­no­še­nje Za­ko­na o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta u iz­bor­noj go­di­ni pred­sta­vlja po­pu­li­stič­ki po­tez vla­sti, ko­jim se da­je na­da gra­đa­ni­ma ko­ji su iz nu­žde sa­gra­di­li ku­će, ali naj­ve­ću ko­rist će ima­ti pri­vi­le­go­va­ni po­je­din­ci bli­ski naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma. Tim ak­tom omo­gu­ća­va se le­ga­li­zo­va­nje ne­za­ko­ni­to sa­gra­đe­nih obje­ka­ta na 240 ra­da, a oni u za­šti­će­nim zo­na­ma do­bi­će sta­tus pri­vre­me­nih. Vla­da oče­ku­je da po osno­vu ovog ak­ta na ime na­kna­da uzme od gra­đa­na mi­li­o­ne eura.
Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Perović oci­je­nio je da ima­ju­ći u vi­du tre­nut­no sta­nje u obla­sti upra­vlja­nja pro­sto­rom u Cr­noj Go­ri, mo­že­mo sa­mo kon­sta­to­va­ti da ovim kon­tro­verz­nim rje­še­njem si­stem ne sa­mo omo­gu­ća­va uvo­đe­nje u za­kon­ski okvir ne­le­gal­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta, već i traj­no uzur­pi­ra pro­stor, ko­ji je naj­vred­ni­ji re­surs ko­jim ras­po­la­že­mo kao dru­štvo i to i sa eko­lo­škog i eko­nom­skog aspek­ta.
– Na­ma je kao ne­kom ko ana­li­tič­kim pri­stu­pom po­ku­ša­va da sa­gle­da sve či­nje­ni­ce i mo­ti­ve, pot­pu­no ja­sno da je ovo još je­dan u ni­zu iz­nu­đe­nih, pa i po­pu­li­stič­kih po­te­za, ko­ji ne sa­mo da u pr­vi plan sta­vlja pri­vat­ni, a ne jav­ni in­te­res i le­ga­li­zu­je ne­za­ko­ni­te rad­nje, od­no­sno am­ne­sti­ra pre­kri­ši­o­ce va­že­ćih za­ko­va, već i ne­spor­no do­ka­zu­je da ne po­sto­ji vo­lja kod do­no­si­o­ca od­lu­ka na naj­ve­ćem ni­vou da se ure­di sta­nje u obla­sti ure­đe­nja pro­sto­ra, što je ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­će ako se zna­ju či­nje­ni­ce sa te­re­na – ka­že Pe­ro­vić.
On na­vo­di da iako je ovim pred­lo­gom za­ko­na ja­sno na­pra­vljen ot­klon od le­ga­li­za­ci­je ne­for­mal­nih obje­ka­ta iz­gra­đe­nim u za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma, „Ozon” bri­ne to što ni­je­su za­šti­će­na i pod­ruč­ja ko­ja ima­ju po­ten­ci­jal da do­bi­ju ne­ki od sta­tu­sa do­ma­će ili me­đu­na­rod­ne za­šti­te, a tre­nut­no to ne­ma­ju.
Di­rek­tor Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić sma­tra da je ile­gal­na grad­nja si­stem­ski pro­iz­ve­de­na i ima­la je za svr­hu da uhva­ti u mre­žu ne­volj­ni­ke ko­ji­ma je tre­bao krov nad gla­vom uz mo­guć­nost ve­li­kim i sit­nim taj­ku­ni­ma da se u či­ta­vom pro­ce­su do­ko­pa­ju naj­kva­li­tet­ni­jeg pro­sto­ra za grad­nju i ude­se­to­stru­če svo­ja ula­ga­nja.
– Vla­sni­ci di­vljih obje­ka­ta su u stra­hu od ru­še­nja i na le­ga­li­za­ci­ju gle­da­ju kao na ne­ku po­moć. To je omo­gu­će­no plan­ski, u svr­hu ri­ba­re­nja ljud­skih du­ša. Obič­ni gra­đa­nin je ile­gal­no gra­dio osla­nja­ju­ći se na dr­ža­vu, a sa­da oče­ku­ju da će im se le­ga­li­zo­va­ti objek­ti, a mno­gi­ma se kroz pred­iz­bor­nu kam­pa­nju upra­vo na­me­će ova­kav dis­kurs. Fe­no­men je ve­li­kih di­men­zi­ja i le­ga­li­za­ci­ja u ovom tre­nut­ku ima sa­mo iz­bor­nu svr­hu. Fe­no­men di­vlje grad­nje je sam po se­bi ko­ri­stan za sva­ku vlast i od nje je smi­šljen da bi se vr­hu­ška mo­gla po­na­ša­ti kao vla­snik i kroz me­ha­ni­zme dr­ža­ve fak­tič­ki upra­vlja­ti imo­vi­nom svih, a isto­vre­me­no uši­ća­ri­ti na iz­bo­ri­ma po­ka­zu­ju­ći se­be kao vlast ko­ja dr­ži do svo­jih gla­sa­ča – is­ti­če Sti­je­po­vić.
On is­ti­če da nam na­se­lja u gra­do­vi­ma iz­gle­da­ju kao oto­man­ske ma­ha­le u ko­ji­ma su uli­ce kao so­ka­ci, a ko­mu­nal­na in­fra­struk­tu­ra ka­ta­stro­fal­na.
Ar­hi­tek­ta i je­dan od osni­va­ča gru­pe KA­NA Mi­li­ca Vu­jo­še­vić na­vo­di da je do­no­še­nje ovog za­ko­na svoj­stve­no dr­ža­va­ma i po­je­din­ci­ma ko­ji sve ra­de na­o­pa­ko. Ona is­ti­če da je ne­le­gal­na grad­nja to­li­ko uze­la ma­ha u Cr­noj Go­ri, da je lo­gič­no da će se pri­je ili ka­sni­je le­ga­li­zo­va­ti.
– Ovim za­ko­nom de­fi­ni­tiv­no će se le­ga­li­zo­va­ti ur­ba­ni­stič­ki ha­os da bi dr­ža­va za­ra­di­la na osno­vu svog ne­ra­da. U sva­kom tre­nut­ku po­sto­ja­la su pra­vi­la gdje i pod ka­kvim uslo­vi­ma smi­je da se gra­di, isto kao i slu­žbe ko­je su kon­tro­li­sa­le pri­mje­nu za­ko­na i sta­nje na te­re­nu. Pi­ta­nje ni­je za­što su ti objek­ti na­sta­ja­li, već za­što nad­le­žne slu­žbe ni­su funk­ci­o­ni­sa­le i do­zvo­li­le su ova­kve ak­ci­je. Ni­je sva­ko­me ko­me je po­tre­ban krov nad gla­vom ili ka­kav ve­le­lep­ni­ji obje­kat omo­gu­će­no da gra­di gdje i šta ho­će bez do­zvo­le, već sa­mo pri­vi­le­go­va­nim – is­ti­če Vu­jo­še­vić, ko­ja sma­tra da bi tre­ba­lo is­pi­ta­ti od­go­vor­nost onih ko­ji su bi­li za­du­že­ni za za­šti­tu pro­sto­ra.
Ona sma­tra da je naj­ve­ći pro­blem ne­le­gal­ne grad­nje ur­ba­ni­stič­ki ha­os, gdje je naj­ve­ća žr­tva pro­stor Cr­ne Go­re, a ne njen bu­džet.M.S. - A.O.


Dur­mi­tor skra­ti­li za 3.000 hek­ta­ra

Sti­je­po­vić is­ti­če da su u Na­ci­o­nal­nom par­ku „Dur­mi­tor” po­sla­ni­ci od­sje­kli 3.000 hek­ta­ra ka­ko bi la­žno ri­je­ši­li pro­blem di­vlje grad­nje.
– Di­vlja grad­nja je uni­šti­la za­šti­će­ni pro­stor i le­ga­li­za­ci­ja je vje­tar u le­đa di­vljoj grad­nji. U stvar­no­sti u NP Dur­mi­tor se na­sta­vi­la di­vlja grad­nja i iza gra­ni­ca ko­je su kao tre­ba­le da di­vlju grad­nju za­u­sta­ve. Kad su u pi­ta­nju ve­ći in­ve­sti­to­ri ne­ma ni­ka­kve gra­ni­ce da se sa­mo­volj­no gra­di. Di­vlja grad­nja će se na­sta­vi­ti kao da za­ko­na ne­ma, a bi­će je ma­nje jer su mno­gi di­vlji gra­di­te­lji pro­pa­li. Za­kon o le­ga­li­za­ci­ji di­vljih obje­ka­ta je sa­mo jed­na od pred­iz­bor­nih pa­ta­ka i neo­d­go­vor­no nje­go­vo usva­ja­nje u vri­je­me ras­pu­šta­nja Skup­šti­ne po­ka­zu­je da mu je svr­ha sa­mo pred­iz­bor­no pri­vla­če­nje gla­sa­ča. Vla­da­ju­ća vr­hu­ška je stvo­ri­la di­vlju grad­nju i ho­će sa­da na njoj da pro­fi­ti­ra do­no­se­ći ovaj za­kon – na­vo­di on.